Donacije za sajtove, blogove, forume i sajtove


BLOG

Sigurno ste na nekim portalima i blogovima videli molbu za donaciju: “ Kako bi ovaj portal opstao i radio i dalje, molimo vas za donaciju. Uplatite koliko možete na ime xy i na tekući račun 1234567 Banka ZY “

„Kako bi tekstovi sa ovog bloga bili kvalitetniji, i kako bi se povećao broj tekstova, molim da se pomogne. Uplatite koliko možete, na ime yx i na tekući račun br 22553666. Banka XY 

Malopre sam dobila mejl sa jednog sajta na kome se pokreću razne online peticije. Pošto sa potpisnicima kontaktiraju putem mejla, potrebno im je 900 evra za jedan program kojim bi poboljšali komunikaciju sa potpisnicima.

Potpisivala sam peticije, uvek dobijala generisanu poruku “ Hvala što se potpisali peticiju“ i nikada nisam razmenjivala mejlove sa volonterima koji rade na tom sajtu. Da ne zaboravim, na kraju mejla-molbe stoji opcija DONIRAJTE.

Sličnu molbu za donaciju dobila sam nedavno od jednog, manje poznatog portala. Ne mogu da se setim kada sam počela da pratim šta se piše na tom portalu, ali sem obaveštenja o novim tekstovima nemam komunikaciju sa urednikom sajta a ne poznajem nijednog novinara koji piše za taj sajt. Inače, čitam tek poneki tekst.

Pre dosta godina jedan korisnik Fejsbuka koji se bavi i pisanjem, molio je da mu se uplati novac kako bi objavio svoju knjigu. Ne znam da li je prikupio novac i da li je objavio knjigu.

Istu molbu za donaciju tražila su ranije i dva, tri internet foruma na kojima sam učestvovala i na kojima učestvujem. Uplatila sam donaciju jer sam bila i dalje sam aktivan forumaš na tim forumima koji i dalje postoje a jedan od ta tri foruma je ugašen. Pročitajte više „Donacije za sajtove, blogove, forume i sajtove“

Da li su blogeri pisci


BLOG

Pre neki dan sam u Fejsbuk grupi Čitajmo domaće postavila pitanja vezana za pisce i blogere.

Pitala sam, između ostalog, da li neko ko je bloger a istovremeno piše i poeziju ili prozu može da se predstavlja kao pisac koji još nema objavljenu zbirku priča ili roman?

Dobila sam samo nekoliko odgovora. Tema verovatno nije bila zanimljiva članovima te Fejsbuk grupe.

Najpoznatiji bloger koji je postao pisac je Frederik Bakman, autor čuvenog romana „Čovek po imenu Uve“ Posle tog romana koji je postao bestseler napisao je još nekoliko. Na Vikipediji Frederik Bakman je predstavljen kao švedski kolumnista, bloger i pisac. Baš tim redom:)

Već duže vreme razmišljam da li mi koji imamo svoje blogove i na njima pišemo poeziju ili prozu možemo za sebe da kažemo da smo i pisci, iako nemamo objavljene knjige. Pročitajte više „Da li su blogeri pisci“

Писмо бака Фати


БЛОГ

Од тренутка када сам прочитала вест, а затим гледала видео снимак рушења Цркве, немам мира.

Обично старијима од себе персирам, јер сам тако васпитана, али теби не могу. Изгубила си право на свако поштовање. Питаш се како и зашто?

Бака Фато, годинама си се борила да повратиш своја три метра одузете земље. Да си у праву пресудио је суд у другој земљи. Домаћи судови остали су неми на твоје жалбе, молбе, тужбе.

Јуче, када је срушена Црква-светиња једног народа, ти си се смејала и са мераком пила кафу.

Зато си изгубила право на свако поштовање. Поступила си онако као што млади поступају цртајући графите и узвикујући пароле против народа коме не припадају.

Бака Фато, ја нисам шовиниста и не мрзим друге народе и вере. Не мрзим ни тебе. Само сам тужна.

Срушена је црква Светитеља чију крсну славу славим. Срушена је уз буран аплауз.

Да је којим случајем, овде срушена нека џамија или синагога и ти и остали који данас ћуте, викали би до неба. Протествовали би и атеисти и агностици и верници. Али није срушено ништа.

Светиње се поштују. Не мораш да поштујеш народ бака Фато, али светињу би требала.

Да ли и данас пијеш кафу са мераком, уз ратлук? Да ли гледаш сада ту прашину, ту празнину?

Вратила си своју земљу. То је најважније. Pročitajte više „Писмо бака Фати“

Javni i privatni blog


BLOG

Svi znamo šta je blog. Postoji dugi niz godina na našim prostorima. Znamo da postoje blogovi čiji autori pišu o putovanjima, muzici, književnosti, modi..

Postoje i blogovi koji su „svaštare“ kao što je ovaj moj blog. Svi blogovi su javni.

Svako od nas piše u želji da neko pročita naše prozno delo, ili oceni kako pišemo poeziju.

Pišemo u nadi da će neko komentarisati naše stavove vezane za aktuelne događaje. Nekada na blogu podelimo savet iz oblasti koju najbolje poznajemo.

I ponavljam, svi blogovi su javni. WordPress, a verovatno i druge blog platforme omogućavaju dodavanje još jednog bloga. On takođe može da bude vidljiv za javnost a može da bude i privatan.

Da li svoje misli koje ne želimo da podelimo sa drugima treba da pišemo u običnom rokovniku u formi dnevnika, ili umesto toga možemo da napravimo još jedan blog koji će biti vidljiv samo nama?

Danas sam napravila jedan blog i podesila da bude privatan, ali sam ga izbrisala. Nisam sigurna da je baš nevidljiv u internet svetu. Možda grešim, ne znam.. Pročitajte više „Javni i privatni blog“

Sreli smo se između ničeg i stvarnog


blog

Želim da se zahvalim Ireni Marić čija me je pesma inspirisala da napišem nešto..sasvim intimno, sasvim ljubavno i možda patetično. Pesme i prozu Irene Marić možete čitati na njenoj Fejsbuk stranici.

*

Sreli smo se između ničeg i stvarnog

Sreli smo se u prazninama naših duša

U praznini koja se obavijala oko nas

Sreli smo se jer je tako moralo biti I ne znam kada smo se zavoleli

Ali znam da smo se zavoleli jako

Praznine iz duša naših nestale su tada Pročitajte više „Sreli smo se između ničeg i stvarnog“

O prosveti, promenama u Srbiji i sitnicama koje život znače sa Goranom Radojev


BLOG

Moj današnji gost je mlad i skroman čovek. Nepoznat je široj javnosti.

U godinama kada mnogo mladih i obrazovanih ljudi odlazi iz Srbije, treba pisati o onima koji ostaju, o uspešnim i mladim ljudima koji mogu da donesu promene u Srbiji.

Goran Radojev ima 42 godine, rođen je i živi u Novom Sadu. Prirodno-matematički fakultet je završio sa ocenom 9,93. Danas je doktor matematike i kao docent radi na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Departman za matematiku i informatiku. Takođe radi i kao stručni saradnik u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, od školske 2002/03. godine do danas

Oženjen je i ima dvoje dece. Član je Demokratske stranke.

O matematici i prosveti u Srbiji

Gorane, deci u osnovnim i srednjim školama matematika nije omiljeni predmet. Kako ste Vi zavoleli matematiku?

Matematiku sam zavoleo još u osnovnoj školi, učestvovao sam na takmičenjima od četvrtog razreda i već tada je bilo jasno kojim putem će krenuti moje obrazovanje. Završio sam matematički smer u čuvenoj Jovinoj gimnaziji, a potom i studijski program profesor matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Moja velika želja je da bila da prenosim znanje mlađim generacijama, ali i da se bavim naučnim radom. Posao na fakultetu mi je omogućio da ispunim obe ove moje želje.

Na koji način deci može da se približi svet brojeva i jednačina kako bi taj predmet lakše savladali i kako im matematika više ne bi bila bauk?

Matematika je, u suštini, najlakša za učenje, ako se voli i razume. Kakav će biti odnos učenika prema ovom predmetu, zavisi dosta i od učitelja i nastavnika matematike u osnovnoj školi. Ako učenik u ranom periodu stvori otpor prema matematici, onda je teško da će je ikada više zavoleti. Dakle, najbitnije je da nastavni kadar bude kvalifikovan i dobro motivisan. Nažalost, danas u velikom broju škola, zbog manjka nastavnika matematike, ovaj predmet predaju i oni koji nemaju potrebne kvalifikacije. Napokon, male plate i loš odnos države prema prosveti su uzrok sve češće pojave da matematičari iz škola odlaze na druga – bolje plaćena radna mesta.

Vi ste dobitnik nagrada i priznanja univerziteta : Univerzitetske i fakultetske nagrade za postignute uspehe u studiranju za sve četiri godine osnovnih studija i za uspeh tokom celokupnih studija. Kako ste reagovali kada ste dobili te nagrade?

Pomenuta priznanja dobijaju svi studenti koji imaju visok prosek ocena tokom studiranja, a ja sam studije matematike završio malo pre roka, sa prosekom 9.93. Tokom studija sam učio uglavnom ono što volim i zaista mi nije bio problem da ih završim uspešno.

Aktivno ste učestvoval u naučnim projektima. Da li učešće na naučnim projektima utiče na rad na fakultetu i u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“?

Deo našeg posla i uslov za napredovanje je bavljenje naukom i publikovanje radova u međunarodnim naučnim časopisima. Nauka i nastava se na neki način i dopunjuju, jer uvek možete i vaša nova znanja da iskoristite i implementirate u predmete i kurseve koje držite. Vi radite u prosveti.

Nekada su se prosvetni radnici- učitelji, nastavnici, profesori više poštovali od strane i učenika i njihovih roditelja. Zašto je danas drugačije? Da li je to zato što su poremećene sve vrednosti u društvu, ili su danas i deca i roditelji drugačiji od prethodnih generacija?

Kada država zanemaruje prosvetu, kada su plate nastavnika male, a odgovornost velika, kada se diplome kupuju, a doktorati plagiraju, onda i odnos društva prema prosveti postaje sve lošije, što za posledicu može da ima slabije obrazovanje i velike propuste u vaspitanju mladih.

Zamislite sebe na mestu ministra prosvete. Šta biste Vi sve promenili?

Prvo na čemu bih insistirao je značajno povećanje ulaganja u prosvetu. Neophodno je poboljšati materijalni položaj svih zaposlenih u obrazovanju. Ništa manje nije značajno ni ulaganje u nastavna sredstva i u izgradnju novih škola, kako bi se celokupna nastava mogla prebaciti u jednu smenu. Popodne i uveče bi se realizovale sekcije i drugi oblici vannastavnih aktivnosti učenika. Takođe, neophodan je i jasan sistem evaluacije nastavnika, kao i uvođenje nagrada i podsticaja za najbolje nastavnike. Promene pojedinih nastavnih sadržaja, besplatni udžbenici, stipendiranje najboljih učenika, prilagođavanje školskih programa realnim potrebama društva i privrede – to su samo još neke teme kojima bi ozbiljno ministarstvo prosvete trebalo da se bavi. Nažalost, ovoj vlasti, ali i nekim prethodnima, obrazovanje služi samo kao neželjeni resor u stranačkoj podeli plena. I baš zato nam je obrazovni sistem ozbiljno urušen.

Koronavirus, pored epidemioloških i zdravstvenih problema donela nam je i neku novu “normalnost”. Časovi su se održavali online. Koliko je bilo teško pripremiti se za online susrete sa đacima i studentima?

Pre nekoliko godina sam počeo počeo da držim online nastavu u Centru za mlade talente, Electric Schneider-a. Tako da sam ja od prvog dana zatvaranja škola, bez problema, prešao na online nastavu. Ona podrazumeva da se časovi drže uživo, da učenici i studenti mogu da postavljaju pitanja, da budu aktivni. Sve časove sam snimao i te snimke učinio dostupnim onima koji slušaju moju nastavu. Dakle, obrazovni proces nije prekidan, niti redukovan. Priprema online nastave je zahtevnija od pripreme klasičnih časova, ali obrazovanje ne sme da trpi. Nažalost, prave online nastave u Srbiji tokom pandemije je bilo samo u tragovima i tu najveću odgovornost snosi država. Nastavnicima nisu obezbeđeni ni adekvatna oprema, ni odgovarajuća obuka za ovaj vid nastave.

Demokratska stranka

Demokratska stranka je osnovana davne 1919.godine. Nasilno je prekinula svoj rad 1945.godine i jedna je od prvih stranaka koja je obnovila svoj rad, kada je uspostavljen višestranački sistem. Član DS-a ste postali 2000.godine. Koji je razlog što ste pristupili baš ovoj stranci a ne npr SPO-u ili nekoj drugoj stranci?

Tokom mojih studija, 1999. godine – redovno sam išao na mitinge Saveza za promene. Tamo sam slušao i govore Zorana Đinđića. Njegova harizma i vizija Srbije su bili glavni razlozi zašto sam pristupio Demokratskoj stranci. I tada sam bio siguran, a i danas isto – da bez DS-a nema ni promena u društvu.

Da li ste imali priliku da sretnete i upoznate Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije i ukoliko jeste, kakav je utisak ostavio na Vas?

Nisam imao ličnog kontakta sa njim.

Bili ste odbornik u Skupštini Grada Novog Sada i član dva skupštinska saveta i jedne skupštinske komisije. Kako danas, sa ove vremenske distance ocenjujete svoj rad gradskog odbornika?

Ne treba ja da ocenjujem svoj rad u skupštini grada. To treba da urade građani koji su glasali za lokalnu listu Demokratske stranke na kojoj se nalazilo i moje ime. Mogu samo reći da sam se trudio da zastupam interese svojih sugrađana, da sam predlagao amandmane, kritikovao ono što sam smatrao lošim, ali i podržavao veoma retke dobre predloge ove vlasti. Bio sam među najaktivnijim odbornicima, ali to opet ne mora da znači da sam svoj posao obavljao u skladu sa očekivanjima birača. Oni jedino mogu realno da ocene moj rad.

Da li ste imali nekih neprijatnosti u privatnom životu zbog svog učešća u politici?

Sumnjam da bilo koji pravi opozicioni političar nije imao bar jednom neprijatnosti i problema zbog svog političkog aganžmana. Znamo svi u kakvom nedemokratskom društvu živimo i svesni smo u kakvo političko blato ulazimo. Bitno je samo da iz njega izađemo neukaljani.

Gorane, imate li u planu da se ponovo aktivnije bavite politikom u narednom periodu?

U politici sam i sada aktivno. Ne mora čovek da ima stranačku funkciju da bi bio aktivan. U ovoj borbi za demokratsko i pravedno društvo, svi moramo da damo svoj doprinos, ako želimo jaku i stabilnu Srbiju. Pročitajte više „O prosveti, promenama u Srbiji i sitnicama koje život znače sa Goranom Radojev“

Kako se piše osvrt-prikaz nekog romana


BLOG1

Pre dve godine objavila sam TEKST o razlici između pisanja recenzije i prikaza nekog književnog dela.

U poslednje vreme čitam dosta prikaza romana domaćih i stranih autora. Ispod nekih prikaza koji mi se izuzetno dopadnu ostavim pozitivan komentar. One druge ne komentarišem.

Mnogi čitaoci, članovi knjiških grupa na Fejsbuku, i mnogi blogeri, mnogo bolje pišu prikaze-utiske o romanima od mene. Svesna sam toga i ne žalim se, niti zavidim ljudima koji pišu bolje od mene.

Nisam profesor srpskog jezika i književnosti. Nisam ni pisac zato što nijedno moje prozno delo nije objavljeno. Možda nisam kompetentna da dajem savete, ali ipak ću napisati nešto iz ugla blogera i iz ugla običnog čitaoca. Pročitajte više „Kako se piše osvrt-prikaz nekog romana“

Iz mog ugla o romanu More makova Amitava Goša


BLOG

“ Delovi radnje koji se odvijaju na moru ravni su Melvilu i Konradu, ali i scene na kopnu jednako su uzbudljive. Ova se knjiga ne ispušta iz ruke, a na kraju žalimo što se završila… More makova je izuzetan roman koji će svakako biti svrstan u remek-dela književnosti dvadeset prvog veka.“ The LiteraryReview

Ova rečenica stoji na koricama romana i verno prikazuje sam roman “ More makova“.

Amitav Goš je indijski pisac burmanskog porekla. Pored ovog napisao je i romane „Staklena bašta“ i „ Gladna plima“. Živi u Njujorku, oženjen je ima dvoje dece.

„More makova“ je istorijski roman-drama. Radnja se dešava u 19.veku. Veliki broj junaka je prisutan u romanu, ali je glavni junak brod Ibis, na kome se, pored kopna, odvija veći radnje romana.

Od polja makova pored reke Gang do putovanja u Marč ( Maurucijus ) upoznajemo Indijce i Engleze. Pratimo njihove životne priče koje se spajaju na brodu Ibis.

Brod Ibis je nekada prevozio robove, a na ovom putovanju prevozi iseljenike iz Indije, kao i dva zatvorenika. Spreman je i da uđe u borbu -u opijumski rat.

Na brodu upoznajemo laskare-Indijce koji rade kao mornari sa kapetanom i dva oficira Engleza. Dok putuju do Marča, na brodu se odvijaju brojni događaji. Do izražaja dolaze kompleksni međuljudski odnosi između Istočnjaka ( Indijaca iz različitih kasti ) i Zapadnjaka ( Engleza). Pročitajte više „Iz mog ugla o romanu More makova Amitava Goša“

Dobre i loše strane samoreklamiranja


BLOG

“ Što sam ja dobra osoba, pa nemate pojma. Što ja znam dobro da kuvam, mesim, šijem, pišem, crtam…ma, najbolja sam u svemu“

“ Svi znaju da sam ja dobra osoba, svi me poštuju, svima hoću da pomognem, ja sam dobra osoba“

“ Ja sam najbolja osoba, pametan sam, mlad, ambiciozan, sposoban, vredan, dobra sam osoba, najbolja sam osoba da znate! “

Poznate su vam ove rečenice? Možete da ih čujete u svakodnevnom životu. Izgovaraju ih vaši poznanici, komšije, možda i rođaci.

Ove rečenice mogu se čuti i na televiziji, ali i pročitati na internetu. Pročitajte više „Dobre i loše strane samoreklamiranja“

Podele i diskriminacija u Srbiji


blog

Vest da će Vlada Srbije (čitaj Vučić) podeliti 3000 dinara za sve građane koji se vakcinišu do 31.05. odjeknula je na društvenim mrežama.

Oni koji su ranije primili vakcinu gunđaju. Antivakseri su na mukama. Ne znaju oni koji već mesecima pričaju o čipovanju i Bil Gejtsu šta da rade. Da zastupaju i dalje svoje ideje ili da se ipak vakcinišu. Tri crvene su ipak tri crvene i nisu za bacanje.

Kako bi motivisao ljude da se vakcinišu Vučićev Zamenik gradonačelnika Beograda otvorio je punkt za vakcinaciju u TC „Ušće“. Isto je uradio i gradonačelnik Novog Sada – punkt za vakcinaciju je otvoren u TC „Promenada“.

TC „Ušće“ danas je delio 100 vaučera za prvih 100 ljudi koji su se vakcinisali. Vaučeri će se deliti i sutra i prekosutra.

Istovremeno Vlada Srbije daje preporuku ( ili naredbu ) da se ljudima koji rade u javnom sektoru, a nisu vakcinisani i bolesni su od kovida ne isplati novčana naknada za bolovanje. Pročitajte više „Podele i diskriminacija u Srbiji“