Rat je počeo


blog

Dragi moji čitaoci, pratioci, voajeri, ja se izvinjavam zbog ovog tabloidnog naslova.

Ratovi mogu da se vode onako kako su se vodili u prošlosti. Tada su strašni, bolni. U ratu se gube životi. Ljudi pate. Ne volim nijedan rat.

Ali danas u eri digitalizacije i svih mogućih modernih tehnologija ratovi se vode i na internetu. Ne, danas neću da pišem o profesoru istorije iz Čačka, članu SNS-a koji je pre neki dan preko interneta pretio opoziciji da će ih sve pobiti i ubiti.

U jednom beogradskom naselju ljudi vole internet i rado ga koriste. U naselju koje broji oko 6 hiljada stanovnika računajući tu i decu, postoje dve Fejsbuk grupe.

I jedna i druga grupa rade u korist naselja. Da li rade u korist naselja ili je to samo prazna fraza? Biće da je ovo drugo.

Rat između ovih dveju Fejsbuk grupa traje već nekoliko meseci. Od trenutka kada je Vođa potvrdio plebsu da će izbora biti sledeće godine.

Prva grupa obećava školu, bolji prevoz, srećan život ljudi u naselju. Druga Fejsbuk grupa takođe to želi ali traži od članova prve grupe dokumenta koja se ne izlažu javno, na Fejsbuku. Postavlja i pitanja zašto nadležni opštinski i gradski organi ne rade svoj posao.

Virtualni rat traje. Ne prestaje. Nema poginulih ali ima verbalno ranjenih ljudi.

Dok „vođe“ – administratori ovih Fejsbuk grupa naselja vode rat, građani se dele. Jedni su uz admine prve grupe, drugi naginju ka ljudima koji vode drugu Fejsbuk grupu.

Građani su zbunjeni. Ljuti su što je prevoz loš. Ljuti su što u naselju nema velikog Maxija, nema banke, nema pošte. Nema regularne ulične kanalizacije. I žele sve to da imaju.

Postoje i oni koji nemo posmatraju šta se dešava. Ne žele da učestvuju u loše režiranoj predstavi.

Obe grupe odlučno negiraju da su uz vlast odnosno da su za opoziciju. Žele samo bolji život žitelja naselja. Nemi posmatrači vide da to baš nije tako.

Ovo je tužna slika naselja u kome žitelji žive loše iako su zgrade u kojima žive nove. Neke su i lux- sa bazenom i saunom i lux stanovima.

Dok neke davne godine nisam uplovila u digitalne vode nisam znala da se ratovi, prepucavanja i vređanja dešavaju i na tom mestu koje treba da služi za nova saznanja, posao i zabavu.

Brzo sam se uverila da je na internetu sve moguće. Sada znam da je i rat moguć.

Cela ova priča, da nije tragična jer ljudi žive loše u novom naselju, bila bi komična. Ukoliko ste gledali film “ Tri karte za Holivud “ znate zašto mislim da priča može da bude komična.

Umesto da se snage udruže, da svi zajedno tražimo nešto što se samo po sebi podrazumeva, umesto da budemo složni i solidarni, besno kucamo po tastaturi i vodimo rat.

OK, ja ne vodim rat. Ne želim da budem deo takvog kolektiva.

Ne verujem da škola može da se završi za 100 dana. Ne verujem da će prevoz od januara biti bolji.

Ne želim da gledam tuđa dokumenta obelodanjena javno na Fejsbuku.

Sve ovo prenosim na blog kako biste izvukli neku pouku.

Nemojte voditi ni pravi ni virtualni rat sa svojim komšijama.

Ako želite promene na bolje, udružite se i zajednički se izborite za neki vrtić, ambulantu, biblioteku..

Budite dobre komšije. Ne okrećite glavu kad vidite komšiju.

Rat je jedno veliko zlo i nevažno je da li se vodi u pravom offline ili u online životu.

Hvala vam što ste pročitali ovaj tekst.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s