Ignore je iz raja izašao


blog

Kada sam u februaru ove godine napisala TEKST o tome kako poznate osobe reaguju na verbalne napade od strane drugih poznatih, ali i nepoznatih ljudi, nisam razmišljala o opciji zvanoj ignorisanje.

I sama sam davno imala verbalne sukobe u pravom životu, a donedavno i na društvenim mrežama.

Obično sam se, posle tih verbalnih sukoba, loše osećala. Pitala sam se gde grešim, da li greši ta druga strana ili grešim ja.

Ukratko, nije mi bilo prijatno, a ne volim svađe, izbegavam ih kad god je to moguće. U pravom životu više nikoga ne moram da ignorišem ( „nikad ne reci nikad“ ).

Što se tiče ljudi sa društvenih mreža sa kojima ne mogu da pronađem nijedan zajednički stav i sa kojima se uopšte ne slažem, trudim se da ne čitam njihove objave ni da odgovorim kada me prozivaju.

Dešava se to kada ste učesnik nekog foruma ili korisnik Fejsa.

Kada su u pitanju blog i ružni komentari, takođe ne odgovaram, a negativne komentare koji zadiru u privatnost brišem.

Kada se spomene reč ignorisanje obično se misli na sukobe u emotivnim odnosima. Nisam imala takve sukobe, ako ih je i bilo, zaboravila sam.

U TEKSTU, koga sam slučajno pronašla spominje se ignorisanje na fin i kulturan način. Dopadaju mi se tehnike ignorisanja koje su date u obliku saveta, a sa ovim rečenicama se slažem: 

“ Ukoliko vam se taj neko nikada nije ni dopadao, od samog početka, trebalo bi da bude nešto lakše da ga ignorišete upotrebom ovih strategija. Ako je to nekadašnji prijatelj, moglo bi biti malo teže. “

Teško je prihvatiti da je neki vaš prijatelj ili prijateljica razmišljao-razmišljala potpuno drugačije od vas i to se osetilo tek na kraju prijateljstva.

Ne moramo u svemu da se slažemo sa svojim prijateljima. Možemo nekada i da se posvađamo, ali boli kad shvatite da vas ta osoba ogovara ili vas vređa onako kako vi nikada ne biste vređali nju.

Zašto sve ovo pišem?

Pišem jer sam na Tviteru videla verbalne svađe između neistomišljenika i česte su objave ili komentari „Ignore je najbolja opcija“.

Pišem jer se nadam da ću ovim drugim, linkovanim tekstom pomoći nekome ko ima probleme na poslu.

Ovi saveti mogli bi da važe i za sve međuljudske odnose, ne samo za odnose na radnom mestu.

Lično, ne volim nikoga da ignorišem, ali ukoliko ne ignorišem i uspostavljam komunikaciju sa nekim ko mi se uopšte ne dopada, osećam se loše. Tužno na prvom mestu.

Postoje i situacije u pravom životu u kojima niko ne bi smeo da okreće glavu: ukoliko vidite da je nekome pozlilo, da je povređen, da se vrši fizičko nasilje na ulici a vi stojite dalje i ne reagujete…tu nema mesta ignorisanju.

Ne želim da se pravim pametna, nije mi to namera, ali iz iskustva znam šta znači ignorisanje, i kada neko vas ignoriše i kada vi nekoga ignorišete. I u jednoj i u drugoj situaciji ne možete da se osećate prijatno.

Da li je ignorisanje najbolja opcija ili ipak nije? Šta mislite?

Fotografija preuzeta sa sajta Pixabay.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s