Priča bez naslova


BLOG

Inspirisana naslovima knjiga Igora Marojevića

U mračnoj sobi, u svojih DVADESET I ČETIRI ZIDA, KROZ GLAVU su joj prolazile razne misli.

Pitala se da li je OBMANA BOGA preveliki greh.

Pomislila je da nije, jer na svetu postoje mnogi veći gresi od njenog, Zatvorila je oči, kao da joj je i mrak smetao. Gospođa Depresija kucala je na njena vrata. Umesto da joj se preda, odlučila je da se bori. Nije želela da se prepusti sumornim i teškim mislima. Znala je da mora nešto da preduzme kako bi se, bar za nijansu, osećala bolje.

Njeni prijatelji, TRAGAČI bili su spremni da joj pomognu. Tražila je sreću iako je znala da je nema, da je ona samo skup lepih trenutaka. U potrazi su je jedino uplašili MEDITERANI, nije joj prijala tamošnja klima. ŽEGA je bila prevelika I smetala joj je. TUĐINE u njoj su je bolele.

Gospođa Depresija gušila joj je telo. Razbijala je na sitne komade njenu dušu. Bilo je vreme da se vrati kući.

Iznenada se probudila. Bio je to samo još jedan njen košmar koga davno nije bilo. Ne, nije u depresiji. Samo je nostalgična i pomalo melanholična. To nije stanje za brigu. Prolazi brzo.

Još pospana, čula je da se otvaraju vrata njene sobe. MAJČINA RUKA, hladna kao i uvek dodirnula joj je lice vlažno od suza prolivenih u košmarnoj noći. Zbog majke je bila često nervozna.

Kažu da krv nije voda, ali KRV JE VODA barem kada su njeni najbliži u pitanju. Nisu razumeli da ima drugačija razmišljanja koja su često suprostavljena njihovim. Obukla se, umila, razmrsila kosu.

Sjaj za usne je stavila umesto karmina koji joj se nikada nije dopadao. Izašla je iz kuće.

Na ulici je videla BEOGRAĐANKE. Sve nalik jedna na drugu, uniformisano su šetale obučene u večernje toalete.

PRAVE BEOGRAĐANKE poput nje, znale su prikladno da se obuku a da pritom ne izazivaju poglede mlađanih momaka.

Brzo je stigla do omiljenog kafića. Sišla je u PARTER. Naručila je kafu i topli sendvič. Na stolu preko puta videla je ROMAN O PIJANSTVIMA. Moraće da naruči i neku žestinu, ali ne jaku..Na kraju bi mogla da se zasladi. Samo jedan ŠNIT torte sa lešnicima biće dovoljan.

Izašla je iz kafića i obavila neke poslove u gradu. Pre povratka kući svratila je u kozmetički salon pod nazivom SVE ZA LEPOTU. Tamo su joj uradili redovni kozmetički tretman lica.

Otključala je vrata svog stana.

Umorna, ali zadovoljna što je uspela da sve obavi u jednom danu, uključila je laptop.

Na jutjubu je počela da gleda neki film o nestanku ljudi sa planete.

Kraj sveta je apokaliptično, senzacionalno prikazan. Nije se uplašila.

Znala je da OSTACI SVETA ipak postoje.. Neka, neočekivana ljubav probudiće nadu, osetiće trenutke sreće. Te trenutke će čuvati kad nastupe sivi dani.

Lepo raspoložena uzela je knjigu. Uvek čita pre spavanja..a nekad se desi i da budna dočeka jutro ukoliko čita knjigu svog omiljenog pisca.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s