Razgovor sa Aleksandrom Logo, borcem  za zaštitu životinja


SASKA

Aleksandra Logo nije lice sa naslovne strane. Nije pevačica, glumica, nije ni književnica. Kao borac za zaštitu i negu životinja zaslužila je da se predstavi javnosti. Sa Aleksandrom Logo sam, nekih davnih godina, imala poslovni odnos. Život nas je razdvojio i nismo uspele da postanemo prijateljice. Zahvaljujući Fejsbuku ponovo smo u kontaktu.

Aleksandra Logo je rođena 1966.godine u Beogradu gde i dalje živi i radi. Ima dva sina i baka je jednog desetogodišnjeg dečaka. Završila je srednju medicinsku školu, ali se tim poslom danas ne bavi.

U svojoj biografiji posebno ističe da je : „ potomak pukovnika Dušana Tufegdžića koji je bio branilac i oslobodilac Beograda, koji spada u red najhrabrijih komandanata u srpskoj vojsci. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda i mnogim drugim savezničkim i srpskim odličjima. U Prvom balkanskom ratu bio je raspoređen u i pešadijski puk,prvog poziva, Miloš Veliki) „

Saradnik je Fonda za zaštitu divljih ptica grabljivica Srbije, prijatelj i saradnik sokolarskih udruženja Srbije. Sarađuje sa Udruženjem ARS – Animal Rescue Serbia. Sekretar je Sekretarijata Stranke slobode i pravde.

POLITIKA

Hteli mi to ili ne, politika je sastavni deo života građana Srbije. Politika su cene u prodavnicama. Politika i političari odlučuju o sudbini naroda. Politika su visoke cene energenata, visoke cene pelena i opreme za bebe. Politika je i odnos društva i države prema deci obolelih od autizma, Daunovog sindroma, deci oboleloj od retkih bolesti, odraslim osobama sa invaliditetom. Navela sam samo neke oblasti života koje zavise od politike, a ima ih dosta.

Aleksandra, politikom se baviš 23 godine. Šta te je motivisalo da se učlaniš u Demokratsku stranku?

Kao i sada moji osnovni motivi su bili da svi građani mogu da žive dostojanstveno od svog rada. Da budemo slobodni građani i da živimo svoje živote, a ne da se borimo da preživimo na rubu egzistencije.

Da li si imala neke funkcije u Demokratskoj stranci i koje? Sa kojim političarima si sve sarađivala?

Ja sam uvek bila stranački aktivista, a kasnije zaposleno lice u stranci, nikada nisam bila funkcioner. Bila sam član i koordinator Resornog odbora za zdravstvo Demokratske opozicije Srbije 2000. godine, ali to nije funkcija, već operativni rad.

Drugo pitanje je interesantno ... radila sam u DS u vreme kada je Zoran Đinđić bio premijer Vlade Srbije, zatim sa Borisom Tadićem kao predsednikom Srbije, Nenadom Bogdanovićem i Draganom Đilasom u vreme kada su bili gradonačelnici Beograda.

Bila sam saradnik profesorke doktorke Nade Kostić ministarke zdravlja u Vladi Zorana Đinđića, takođe sam bila član Tima za razvoj zdravstvene nege kao saradnik profesora Tomice Milosavljevića u vreme njegovog mandata kao ministra takođe u Vladi Zorana Đinđića.

Kasnije kada je osnovan Savez za Srbiju sarađivala sam sa liderima stranaka ovog saveza.

Možeš li da se setiš neke anegdote-događaja koji je posebno ostavio utisak na tebe?

U vreme izbora za predsednika Srbije 2004.g. kandidat je bio Boris Tadić i na dan izbora rano ujutru već sam bila u kancelariji, pratili smo da li se otvaraju biračka mesta i da li ima problema. Zazvonio mi je telefon i bio je sakriven poziv. Nikada se ne javljam na sakrivene pozive, ali tada sam se ipak javila: dobro jutro izvolite; glas sa druge strane rekao je: Ovde Boris Tadić.. misleći da se neko šali sa mnom odgovorila sam: Drago mi je ovde je Zvončica šta Vama treba? Onda je on odgovorio: Saška, Boris Tadić je hteo sam da pitam kakva je situacija na terenu. Situacija je odlična Predsedniče!

Član si Stranke Slobode i Pravde od samog osnivanja Stranke 2019.godine. Radiš u Sekretarijatu Stranke. Koliko se SSP razlikuje od drugih opozicionih stranaka?

U Stranci slobode i pravde, kao što njeno ime kaže, okupili su se ljudi koji imaju za cilj da se stvore uslovi da građani Srbije žive slobodno i da mogu da očekuju bolje uslove za život i rad, da se osećaju sigurno i zaštićeno, da država radi pravedno i u najboljem interesu za svoje građane, bez obzira na stranačku pripadnost.

Dosta je bilo podela u društvu, živimo u jednoj državi, našoj Srbiji i svi treba da radimo najbolje što možemo da nam svima bude bolje.

Blisko sarađuješ sa Draganom Đilasom, Marinikom Tepić i ostalim funkcionerima Stranke koji su gotovo svakodnevno na meti režimskih tabloida. Kako izgleda saradnja sa tim ljudima, kakvi su oni kada se kamere ugase?

Upravo neistinito pisanje tabloida dovelo je do toga da se Dragan, Marinika i drugi naši aktivisti prikažu u negativnom svetlu, zapravo ti ljudi su targetirani, njihove porodice i prijatelji, kao i saradnici trpe strašan pritisak. Čak se i meni dešava da se ljudi iz moje okoline ustreme na mene na ličnom nivou zato što sam u SSP.

Mi smo istrajni u svojoj nameri da Srbija bude bolje mesto za život svim njenim građanima, mi smo bez straha. Ti trenuci kada smo u stranci zajedno, kada se nađete u okruženju svojih ljudi, kada zajedno doručkujemo i kada možete da se našalite, razmenite recepte, , ti trenuci su neprocenjivi. To je ono što nas drži zajedno.

Marinika pravi odlične torte, a Dejan Bulatović je zadužen za domaće suhomesnate proizvode. Sa Borkom Stefanovićem polemišemo o bontonu i aktuelnim trendovima. U Centrali naše stranke imamo psa Martu i dve crne mačke koje smo spasili sa ulice. Svi brinemo o njima, a Dragan redovno šeta Martu. Ponekad Marta „telefonira“ pa izgrize kablove, dok mačke redovno love guštere i donose nam ih kao poklon.

Da si portparol Stranke i treba da pozoveš građane da se priključe Stranci i političkom aktivizmu šta bi poručila građanima-simpatizerima opozicije. Zašto treba da se aktiviraju u politici, u Stranci Slobode i Pravde?

Mogu da pozovem građane samo svojim ličnim primerom kao majka, kao baka, kao zdravstveni radnik, kao ljubitelj životinja, kao neko ko nesebično pomaže svakome, nema tu ubeđivanja, ako želite da živite bez straha za svoj posao, bez straha da li ćete sutra imati da nahranite i obučete decu, da otputujete na odmor a da zbog toga ne podižete kredit, da se više nikada ne delimo kao ljudi već da se saberemo u jednu jedinu Srbiju, jer ja drugu državu nemam i neću nigde da idem, pridružite se nama u SSP.

TA DIVNA STVORENJAFOTKA 2-TOLGA

U svojoj kući živiš sa 47 dlakavih, pernatih, bodljikavih, vodenih živih bića. Ko sve čini tu tvoju porodicu?

Svaku životinju koju sam pronašla povređenu i bolesnu uzela sam kod sebe. Živim sa 4 psa, 18 mačaka, 3 vrane, ćurkom Pantelijom, kokoškom Malom Vidom, 4 goluba, LepimSlepim patkom i njegovom Patkicom, guskomTolgom, dve papige, 3 sokola vetruške koje ovih dana treba da pustim na slobodu jer su odrasle, 4 crvenouhe kornjače i jedna velika šumska sova Zul. Jež je pušten na slobodu posle rehabilitacije, ali tumara po dvorištu. Većina ovih životinja su invalidi. Kuce i mace su sterilisane.

Da li si imala neku neprijatnost zbog broja tih divnih, divnih stvorenja?

Preselila sam se iz centra grada na periferiju, imam veliko dvorište, tako da moje životinje imaju dobre uslove, a nisam blizu ljudi, kao kada živite u gradu.

Ko ti je usadio ljubav prema životinjama?

Sa tim se čovek rađa, sva deca vole životinje, kasnije im odrasli usade strahove.

Da li se slažeš sa rečenicom da su nekada životinje bolje od ljudi?

Životinje su uvek bolje od ljudi, one imaju svoju prirodu, svoje nagone i ostale su povezane sa prirodom, čak i kada žive sa ljudima. Od svake vrste životinja znate šta možete da očekujete, od ljudi ne.

Verovatno je teško brinuti o toj svojoj brojnoj porodici. Mislim tu na njihovu negu, hranu, odlazak kod veterinara. Kako uspevaš da brineš o svima njima, da li ti neko pomaže?

Moj san iz detinjstva je bio da živim sa životinjama i sada sam sebi ostvarila taj san, zato mi ništa nije naporno i uživam u svakom našem zajedničkom trenutku. Moje životinje i ako su u lancu ishrane nikada ne diraju i ne povređuju jedni druge. Niko mi ne pomaže, mi imamo naš red koji svi poštujemo i odlično funkcionišemo.

FOTKA 3- SOVASaradnik si Fonda za zaštitu divljih ptica grabljivica Srbije, prijatelj i saradnik sokolarskih udruženja Srbije.

Sarađuješ sa Udruženjem ARS – Animal Rescue Serbia. Koliko si aktivna u tim Udruženjima? Da li ARS i ostala Udruženja mogu da poboljšaju život divnim, predivnim bićima i na koji način?

Nisam aktivista ovih udruženja, ali smo u kontaktu i sarađujemo. Od Fonda ponekad preuzimam upucane i povređene ptice i negujem ih do njihovog potpunog oporavka nakon čega ih vraćamo u prirodu. Ako ostanu invalidi i nesposobne za samostalan život u prirodi, one ostaju sa mnom. Što se tiče ARS-a oni imaju odlične planove i projekte koji bi sistemski rešili probleme zaštite životinja, a što je najvažnije problem napuštenih životinja.

Znam kako izgleda bol kada izgubiš voljenog kućnog ljubimca. Jedna od gradskih vlasti u Beogradu obećala je uređenje prostora namenjenog za groblje kućnih ljubimaca. Da li je počela izgradnja tog groblja, dokle se stiglo sa realizacijom tog projekta..ili je to samo još jedno u nizu obećanja koja nisu ispunjena?

Nemam tačne podatke dokle se stiglo sa tim, ali Resorni odbor SSP za zaštitu životinja taj predlog ima u svom planu.

ALEKSANDRIN „ LEKSIKON „

Ovaj poslednji deo intervjua bio je zanimljiv svim mojim dosadašnjim sagovornicima. Nadam se da će se i tebi dopasti.

Kako je izgledao tvoj život tokom prve godine pandemije COVID 19 kada smo svi bili zatvarani u kućama i stanovima?

SSP je u vreme karantina oformila Tim za besplatnu pravnu pomoć građanima i ja sam bila kontakt osoba.

Primala sam na stotine poziva dnevno sa raznim molbama. Ljudi su bili uplašeni, odvojeni jedni od drugih, zaista je bilo jako teško. Tada sam se istelefonirala za dva sledeća života. Što se mene lično tiče ugojila sam se sigurno 10kg.

Pronašla si Aladinovu čarobnu lampu. Šta radiš sa njom?

Poklonim je nekome kome je potrebna.

Pruža ti se mogućnost da odeš iz Srbije. Koju zemlju biraš kao svoje buduće prebivalište? Ili ostaješ u Srbiji?

Nikada nisam želela da odem iz Srbije i da živim na nekom drugom mestu Imaš dva sina i jednog unuka.

Da li si bila stroga mama, a danas baka koju unuk „vrti oko malog prsta“?

Da, kao mlada majka smatrala sam da moram biti stroga i bila sam. Sa unukom imam izuzetan odnos, kao sa malim čovekom, puno pričamo i imamo naše zajedničke trenutke. Nisam baš prava baka, ja sam njegova Saška i nisam ništa blaža prema njemu zato što je mali i što mi je unuk.

Učestvuješ u emisiji „Savršena večera“. Treba da ugostiš poznate ličnosti iz sveta politike, medija, umetnosti- poznate pisce i muzičare. Koja se sve jela nalaze na toj trpezi? Ko su tvoji gosti?

Moje omiljeno jelo Sarma. Moji gosti… osim ljudi iz naše stranke, Marko Vidojković i Nenad Kulačin, Žaklina Tatalović, Vlada iz Nevernih beba, slikar Dragan Barlov Fjodorov, Vlado Georgijev, sportista Dragoljub Ljuba Vidačić, i čovek koji će živeti dok ja živim Igor Starović – Divlji kesten.

Da li si umereni pesimista ili nepopravljivi optimista?

Uvek optimista uz rečenicu: svemu ovome smejaćemo se jednog dana.

Kako glasi tvoja poruka čitaocima ovog intervjua, čitaocima ovog bloga?

SMRT JE IZVESNA A ŽIVOT SE VOLI!

Fotografije iz privatne arhive Aleksandre Logo

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s