Prikaz romana Pisareva kći Antonia Garida

Antonio Garido je profesor na dva španska Univerziteta i pisac istorijskih romana.

Pisareva kći je njegov prvi roman i pisan je punih sedam godina koliko je trajalo istraživanje obimne istorijske građe. Antonio Garido je napisao i romane: Čitač leševa i Vrt zagonetki.

Radnja romana Pisareva kći dešava se 799.godine u Nemačkoj. Glavna junakinja Tereza potiče iz nekad imućne vizantijske porodice koja se iz Carigrada preselila u Vitcburg. Terezin otac Gorgija, iskusan i priznat pisar, usadio je u njoj ljubav prema čitanju, pisanju i obrazovanju. Njenoj maćehi sa druge strane nije bilo pravo što ona uči za pisara umesto da se uda i stvori porodicu.

Posle prvog nesrećnog slučaja u kome je Gorgija povređen, dogodio se i drugi zbog koga je Tereza morala da pobegne iz grada. Radnja od tog trenutka postaje dinamična.

Te oštre i hladne zime Tereza sporo putuje i na tom putovanju se sreće sa čovekom u koga će se zaljubiti. Sticajem okolnosti ona uči i kako da rukuje oružjem tadašnjeg doba-starmaksom i strelom, kao i kako se ubija i preparira medved. U gradiću Fulda upoznaje neobičnog sveštenika Alkuina i postaje njegova saradnica. Zahvaljujući poznanstvu sa tim sveštenikom ona upoznaje i kralja Karla Velikog. Postaje svedok brojnih spletki i intriga. Otkriva i mračne strane ljubavi, one neiskrene, lažljive ali i svetle strane ljubavi koja je iskrena i prava.

U čemu je sve pomagala Tereza svešteniku Alkuinu, da li se ponovo sastala sa svojom porodicom u Vicburgu, saznaćete ukoliko budete pročitali roman.

Ljubičice i romantika ili lajanje na zvezde?

Od kako sam pročitala jedan TEKST koji gotovo da u potpunosti afirmiše psovke, razmišljam da li mogu nekada da ih upotrebim u nekom tekstu ili priči, onda kada sam mnogo ljuta.

U svakodnevnom životu izbegavam te ružne reči, tako sam vaspitana. Devojčice, devojke i žene moraju da budu fine i lepo vaspitane jer „samo mangupi psuju“.

I kada je literatura u pitanju, nepisano je pravilo da romani koje pišu žene uglavnom treba da budu nežni, puni romantike i ponekad patetike. Prva asocijacija kada pomislim na nežnost i romantiku je Mira Marković, sa sve cvetom u kosi.

Na drugoj strani tu je Vedrana Rudan kojoj ne smeta da po potrebi ubaci poneku „ružnu reč“. Kako mogu da pišem kulturno i fino o politici i političarima koji me nerviraju? Može li u nekom romanu koji svedoči o jednom bolnom iskustvu da se izbegnu vulgarnosti, koje su tu kako bi to pisanije bilo verno opisano?

Na slovo, na slovo P, politika

Politika je, od devedesetih godina dvadesetog veka, postala deo naše svakodnevice. Onaj ko kaže da ga politika ne zanima, ili laže, ili je apsolutno začauren u svoj mali svet i pored porodice i prijatelja, niko ga više ne zanima. Ukoliko vam se desi nešto ružno na ulici, neki od takvih ljudi mirno će proći pored vas. Neće ponuditi pomoć kako ne bi bili svedoci. Oni ne vole zbog drugih, da idu u Hitnu pomoć, policiju ili sud. Cilj ovog pisanja nije sociološka analiza tih ljudi. O njima može da se piše i drugi put.

Politika je svuda oko nas. Ona diktira koliko ćemo novca imati u džepu. Diktira cene prehrambenih namirnica u samoposlugama. Brani ljudima da se zaposle, ili zapošljava na fantastično plaćenim radnim mestima one koji nemaju dovoljno obrazovanje za to fantastično plaćeno radno mesto. Gde je politika tu su i političari ali i politikanti koji vešto glume prave političare.

Sledeća 2022.godina je izborna godina. Biraće se vlast na nekim, a možda i na svim nivoima. Predizborna kampanja traje bez obzira na epidemiju koronavirusa.

O romanu Ostaci sveta Igora Marojevića

Igor Marojević je rođen 1968.godine u Vrbasu, a živi i radi u Zemunu. Autor je romana: 24 zida, Parter, Prave Beograđanke i Tuđine, koje spadaju u Beogradsko petoknjižje.

Napisao je i tri romana iz Etnofikcije: Žega, Šnit, Majčina ruka. Objavio je i Roman o pijanstvima, zatim zbirke priča Tragači, Mediterani i Beograđanke. Objavio je i dve knjige eseja: Kroz glavu i Krv je voda. Romani Igora Marojevića i delovi iz romana prevedeni su na 16 jezika. Dobitnik je više književnih nagrada.

Za roman Ostaci sveta koji je objavljen 2020.godine Igor Marojević je dobio je brojne nagrade: nagradu „Tronoški rodoslov“, Solarisov roman godine, nagradu „Meša Selimović“ za 2020.godinu, nagradu grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” i nagradu „Zlatni beočug“ za 2020.godinu.

Igor Marojević u „Ostacima sveta“ piše o Španskom građanskom ratu, o životu i stradanjima u Jasenovcu, sa kratkim osvrtom na Blajburg, Srebrenicu i NATO bombardovanje.

Književnom tehnikom skaza Marojević nas upoznaje sa pripovedačima koji monologom pričaju o svom životu u Jasenovcu. Pripovedači se smenjuju, jedan nastavlja tamo gde je njegov prethodnik stao.

Radnja romana se dešava tokom bombardovanja NATO 1999.godine u Beogradu, zatim u Baru i u Španiji. Pripovedači romana su i žrtve i oni koji su činili zlodela.

O romanu Vetrovi zla Branislava Jankovića

Branislav Janković rođen je 1969. godine u Nišu. Novinar je, pisac i publicista. Objavio je romane: O vukovima i senkama, Suze Svetog Nikole, Vetrovi zla, Peta žica, Poslednji cirkus na svetu, Gvozdeni oblaci, Mačka u koferu, i Zidanje ambisa. Autor je i zbirke priča Bezimeni.

Vetrovi zla spadaju u istorijski triler. Radnja se dešava u vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića.

Roman počinje ubistvom starog knjaza Miloša Obrenovića. Odmah posle njegove smrti Dvor izdaje saopštenje da je stari knjaz umro prirodnom smrću. Bez obzira na saopštenje, Milošev sin naslednik Mihailo pokreće istragu jer želi da zna da li je njegov otac umro prirodnom smrću ili je ubijen.

Tajna služba obrenovićeve policije poziva na dvor čuvenog istražitelja, raspopa Jevrema Utvića.

Jedan deo romana Branislav Janković posvećuje Jevremu Utviću koji ne voli Obrenoviće a ipak radi za njih.

Ko je Jevrem Utvić? Čovek kome je sudbina namenila da bude sveštenik, a koga Crkva raščinjava. Hrabar, iskren, britkog jezika. Jevrem Utvić, naizgled grub, nosi tugu u očima. Izgubio je svoju najveću ljubav posle koje nije mogao nikoga da zavoli. Sudbina mu je i namenila da ima i jedan dar- on može da vidi mrtve i da razgovara sa njima. Da li je mogućnost govora sa mrtvima dar zahvaljujući kome Jevrem upoznaje slabosti svojih neprijatelja ili je to prokletstvo koje nosi zbog majčinih grehova?

U drugom delu romana čitalac koji voli trilere može da uživa. Događaji se smenjuju jedan za drugim.

Etiketiranje ljudi na internetu

Napomena: U tekstu koji sledi ne pišem o etiketiranju političara

Etiketiranje ljudi nije novost ni kada je stvarni život u pitanju, a nije ni kada se etiketiranje ljudi vrši na internetu. Nije novost, ali u poslednje vreme sve više primećujem etiketiranje ljudi na društvenim mrežama.

Etiketiranje je negativna pojava i reči-etikete koje se upućuju drugim ljudima postaju sve neprijatnije. Zašto ljudi etiketiraju neke druge ljude? Etiketiraju se ljudi koji imaju drugačije mišljenje od većine. Etiketira se zbog predrasuda i pogrešnog razumevanja onoga šta osoba kojoj se lepe etikete želi da kaže ili napiše.

Na jednom forumu X par dana unazad vršila se verbalna agresija i etiketiranje forumaša Y. “ Ti si zao čovek! „, “ Ti si iskonsko zlo! “ ove reči upućene su čoveku koji nijednom nije vređao druge. On piše korektno, iznosi svoj stav, nije sklon svađama, ne analizira psihološke profile ostalih učesnika, pogotovo ništa ružno ne piše onima koji ga ovako vređaju. Nijednom nije pokazao da je ranjiv, i to verovatno iritira one koji vređaju.

O svemu pomalo sa….Markom Marjanovićem

Razmišljala sam kako najbolje i najlepše da vam predstavim gosta sa kojim danas razgovaram. Već duže vreme čitam njegove tekstove, tvitove i objave na Fejsbuku. Čitam i komentare ispod tekstova, tvitova i objava na Fejsu i Tviteru. Negativni komentari su izuzetno retki. Komentatori, učesnici društvenih mreža vole mog današnjeg gosta. Pišu da je veliki emotivac, divan sin i divan čovek. To mogu i sama da potvrdim jer kroz pisanje i kroz razgovor mogu da se osete iskrenost, emotivnost i dobrota. Velika mi je čast što je Marko Marjanović prihvatio da uradimo intervju.

Ko je Marko Marjanović? Marko Marjanović je, kako sam kaže, rođen u neko bolje vreme u Beogradu. Po zanimanju je strukovni menadžer. Član NUNS-a. Od devedesetih godina prošlog veka učesnik je svih protesta. Protivnik je svega nenormalnog. Kaže i da je uvek opozicija. Aktivista je. Novinar. Piše i na svom SAJTU, koji se po broju pregleda već duže vreme nalazi na prvoj strani google (web) pregledača. Potpredsednik je Udruženja ZID koje se bavi sektama i ukazivanjem na opasnosti od delovanja sekti. U okviru Udruženja osniva i Fondaciju za pomoć deci oboleloj od Treacher Collins sindroma. Fondacija je u osnivanju, tek počinje da radi, ali dvoje dece je već uspešno operisano.

Marko Marjanović je sin pevača Đorđa Marjanovića čije su pesme obeležile neko lepše i srećnije vreme. Marko je i Mašin i Marin tata.

Novinarstvo i internet društvene mreže

Marko, Vi ste novinar, član NUNS-a. Sa kojim novinskim kućama sarađujete i da li ste zadovoljni saradnjom? Da li ste imali nekih neprijatnosti, verbalnih i fizičkih napada zbog bavljenja novinarstvom?

Prvo da Vam se zahvalim na pozivu za ovaj intervju i interesovanju za moj rad u oblastima koje ste pomenuli. Što se tiče neprijatnosti, mislim da svaki posao donosi određene neprijatnosti. Naravno, danas je posebno teško biti novinar, pogotovu ako se bavite kritičkim osvrtom na trenutnu društveno političku situaciju. Mnogo veća novinarska imena imala su mnogo teže situacije od mene. Podsetimo se samo novinara „Žig“ – a, Milana Jovanovića kome je zapaljena kuća, Brankice Stanković koja je godinama živela uz policijsku pratnju, ili targetiranje novinara „Krik“, pretnje Darku Mitroviću ili Jugoslavu Ćosiću i celoj redakciji TV N1.

Imao sam par fizičkih napada izveštavajući sa građanskih protesta, i bezbroj pretnji i uvreda ljudi koji su očigledno plaćeni da to rade. Ne meni, već svima koji misle svojom glavom.

Opozicioni lideri kao glavni uslov za izlazak na izbore navode slobodu medija, pre svega slobodu RTS-a. Da li se slažete sa tim uslovom ili mislite da pored RTS-a sloboda izveštavanja treba da postoji na svim televizijama koje su od države dobile nacionalnu frekvenciju zato što i na tim televizijama gotovo svakodnevno gostuju državni funkcioneri?

Logično bi bilo da televizije sa nacionalnim frekvencijama budu servis svih građana, ali na žalost, stvarnost nas demantuje. RTS je servis stranke na vlasti. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom možete videti samo lidere stranaka koje su proizvod službi vladajuće stranke. Zapravo, možete videti opozicione stranke i njihove lidere samo ako se pominju u negativnom kontekstu. To se sa promenom režima mora regulisati zakonom.

Kako izgleda, iz Vašeg ugla, sloboda medija?

Blago rečeno, katastrofalno. Sloboda medija gotovo da ne postoji. Mali broj nezavisnih portala jedva sastavlja kraj sa krajem. I rade pod neviđenim pritiscima i pretnjama.

Jedno neregistrovano Udruženje građana

Napomena: Nemam ništa protiv registrovanih Udruženja građana

Nerado pišem negativne tekstove. Nisam hejter i ne vidim sve crno ukoliko sam umereni pesimista.

Na jednoj beogradskoj opštini postoji neregistrovano Udruženje građana. Ime Udruženja je nevažno. Važno je to što Udruženje dobija ogromnu medijsku pažnju. Takođe, u svojim objavama na društvenim mrežama Udruženje OBAVEZNO taguje državne funkcionere koji nemaju ingerenciju i po zakonu nisu nadležni za probleme jednog naselja u Beogradu.

Nisam želela da postavljam u nekom komentaru na stranici Udruženja neka pitanja. To činim ovde. Drugačije ne mogu.

Dame i gospodo iz Udruženja, zašto niste registrovali svoje Udruženje? Samom registracijom Udruženje može da dobija donacije iz opštine, Grada, od ljudi koji imaju veće sume novca koji mogu da doniraju vaš rad? Opštine i Grad izdvajaju sredstva za rad i projekte raznim registrovanim Udruženjima.

Nemoj da me lažeš

Budi fer i nemoj da me lažeš. Ako istinu ne možeš ili ne želiš da kažeš, NEMOJ DA ME LAŽEŠ!

Ove rečenice zvuče kao početak neke pesme, zar ne? Ne, neću da pišem pesmu. Hoću da pišem o ljudima koji lažu.

Svako od nas je, svesno ili nesvesno, ponekad slagao ili prećutao neke stvari. Bela laž je prećutkivanje ili zaobilaženje istine. Bela laž je društveno prihvatljiva.

A šta je sa onima koji lažu a ne razmišljaju da će se laž nekada otkriti? Ništa. Ti ljudi se retko menjaju a nikada ne prihvataju činjenicu da lažu.

Postoje ljudi koji lažu i kada su važne stvari u pitanju ali i kad su sitnice u pitanju. Nekad svojim lažima nanose sebi štetu, a nekad štetu nanose drugima.

Mislim da ne treba da se ulazi u raspravu sa personom koja laže. Ona će poricati laž i još će biti inspirisana da se svađa. U svojoj bližoj ili daljoj porodici te persone možete ponekad da udaljite od sebe. Samo ponekad. Kada su u pitanju poznanici, komšije, prijatelji koji lažu a vi ste svesni njihove laži, možete slobodno da udaljite od sebe, ma koliko su vam te osobe nekad značile.

O romanu Ostrvo pelikana Miodraga Majića

Miodrag Majić je rođen 1969.godine u Beogradu. Sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Autor je romana Deca zla, zbirke priča U ime naroda, a 2020.godine objavljen je njegov drugi roman Ostrvo pelikana.

Sličnosti romana Deca zla i Ostrvo pelikana možemo naći u kritici sudstva, medija, policije. Razlike postoje u dinamici same radnje.

Dok se roman Deca zla kao triler čita brzo i lako, Ostrvo pelikana koji spada u žanr psihološke drame čita se polako kako bi se zapamtile sve poruke i pouke koje ovaj roman donosi.

U romanu se srećemo sa dva dijalekta romskog jezika. Pored jezika kojim pričaju dva glavna junaka, Miodrag Majić je opisao kulturu, običaje i način života romske manjinske zajednice.

Autor je oštro u Ostrvu pelikana opisao sadašnje društveno licemerje, društvo koje gaji predrasude, nema empatiju, društvo u kome je nestala i solidarnost.

Ostrvo pelikana je priča o nesrećnoj sudbini dvoje mladih Roma ispričana iz četiri različita ugla. O velikoj, pravoj ljubavi između Ajše i Gabriela pričaju i sama Ajša, njen Gabriel, sudija Pavle Dedijer i mlada novinarka Jovana. Ajša je zavolela Gabriela i Gabriel nju, u trenutku kada je ona imala 13 godina. 40 dana je delilo od njenog 14 rođendana. Zavoleli su se pre njenog rođendana, vodili ljubav, ona je ostala trudna.