Posle trilogije „Madona sa Murana“ Šarlota Tomas je napisala obiman i jako zanimljiv roman „Ljubav u Veneciji“.
Na preko 600 stranica autorka je čitaocima dočarala Veneciju u prvim godinama 16.veka. Doba renesanse. U Veneciji tog doba Ticijan je slikao prve slike, freske. Cvetala je trgovina i trgovci su se bogatili.
Venecija, doba karnevala, uličnih pozorišnih predstava. Venecija 16.veka, vreme ratova sa Turcima i Francuzima.
Bilo je to vreme i satanističkih obreda u kojima su uživali zli i duhom bolesni bogatiji plemići. Žrtve su bile mala deca bez roditelja.
Vreme strašnih bolesti kuge i lepre. Pored nekoliko poznatih, istorijskih ličnosti, junaci ovog romana su fiktivni lekovi.
Laura i njen mali brat Mateo su posle smrti roditelja poslati u sirotište. U sirotištu im je bilo hladno. Često su bili gladni. Kada su pobegli iz sirotišta upoznali su Antonija, dečaka koji je posle smrti svoje majke krao po ulicama.
Takođe su upoznali Valeriju koja je u to vreme bila prostitutka. Sa njima su živeli i blizanci koji su bili nasilni i večito gladni. Član ove „porodice“ je Karlo, mali rob koji je pobegao od svog vlasnika.
Njihov život se promenio kada su Laura i Mateo došli u apoteku, a Antonio počeo da se bavi trgovinom.
Pratimo sudbine glavnih tokom deset godina. Životi ovih junaka su se menjali na bolje. Imali su svoja nadanja, snove, želje, plakali su ali se i smejali..
„Ljubav u Veneciji“ nije samo priča o pravoj ljubavi. To je i priča o prijateljstvu i dobrim ljudima koji ipak postoje.
*
Uživala sam uz ovu knjigu. Pročitala sam je po drugi put. Nisam želela da prepričavam detalje. Spomenula sam samo ono najvažnije. Iako je za srpsku čitalačku publiku ova knjiga prevedena 2013.godine, još uvek se može pronaći u Delfi knjižarama.
IK Sezambook
Izdanje na srpskom 2013.godine Ocena 10/10
Fotografija preuzeta sa sajta Delfi
Dnevnik slučajne domaćice 